Владимир Тројановић - ***

***

На високој голој хриди

Што у силну мору плива,

Стоји моје голо т’јело —  

И валове дочекива.

Све је црно ... Као да сам

Сам остао овом св’јету,

Па сад и ја задњу чекам

Из пучине срџбу клету.

Као брда уздижу се

Горди вали из пучине,

А нада мном сињи галеб  

Као нека нада мине...

Оловом се поврх мене

Васељена одјенула,

А у сињем недогледу

Бјеше муња сијевнула.

Грозни призор гледајући

Очајне сам број’о часе,

И у море заронивши,

Рекох: Бог нек Боку спасе.

Бока Которска 1880.

Владимир Тројановић